„Свети Сава и бог створитељ“ (драматизација епске народне песме)

Народна епска песма преткосовског циклуца (тематски круг епских народних песама о Немањићима) драмтизована и прерађена за потребе светосавске приредбе.

Лица: приповедач, свети Сава, свети Илија

 

Приповедач:

Хвала богу, хвала јединоме!

Нит сте знали, нит можете знати,

Давно било, па му прошло време,

Расрди се боже створитељу,

А на људска страшна безакоња,

Па дозива све небеске свеце.

Бог створитељ:

Свеци моји, моје вјерне слуге!

Звао сам вас, да вам једно кажем,

И да чујем шта би на то рекли:

Ови људи које сам створио,

Починише страшна безакоња;

Брат са братом пред судију иде,

Снаха свекра обрамицом бије,

Деца оца незналицом зову,

Ћерка мајци не признаје труде,

А кум куму здравицу не прима,

Туђе хоће, а своје не даду.

Не сећу се мене створитеља,

Већ ме хуле и погрдно зову,

Тако и вас, моје верне слуге,

Звао сам вас за памет и речи,

Којом би их муком поморио,

Да очистим земљу од грешника,

Што сам дао могу и узети.

Приповедач:

Тад говори светитељ Илија.

Светитељ Илија:

Све је тако, боже створитељу,

Све је тако ко што си реко,

Наши људи постали нељуди,

Загазили у тешке грехове,

Те их треба зато истребити.

Ја ћу тебе овде послушати,

Као што сам то увек чинио,

За три дана и четири ноћи

Нигде једне душе неће бити

Истребићу земљу од грешника,

Побићу их муњом и громима.

Приповедач:

Кад то рече светитељ Илија,

Сви су свеци ником поникнули,

И пред себе само погледали.

Ал говори светитељу Сава:

Светитељ Сава:

Хвала теби, боже створитељу!

Хвала теби на таквој беседи!

Можеш лако и до тебе стоји

Да одузмеш што си веће дао,

И сам видиш да људи гријеше,

Ал уништит то је једна мука,

А створити триста и три муке;

Што се руши лако се не диже,

Живот људски нецењено благо,

Шта ће земља када људи није?

Ја те молим да тако не чиниш:

Грешни људи оставиће децу,

Децу ћемо у школу праћати,

У школу ће науку примати,

Та ће деца људи да постану,

Ти ћеш. Боже, опет весео бити,

Јер ће земља коју си створио

Тад имати само добре људе.

Приповедач:

Кад то рече светитељу Сава,

Свецима то врло мило било,

И господ се на то осмехнуо,

Па говори господ створитељу.

Бог створитељ:

О мој Саво, моја мудра главо!

Да послуша старији млађега,

Да опрости живот грешницима,

На млађије нека свет остане,

Да учиним као што ми рече!

Ал сам тебе за то одредио,

Ти да сиђеш доле међу људе,

Да их учиш и да их поучиш

Да све грехе остављају тешке.

А за децу, људске наследнике,

Постарај се што год можеш боље,

Те да буду боља од старијих.

Отварај им школе за учење,

Постављај им мудре учитеље,

Нек се уче правди и поштењу.

Приповедач:

И Сава је бога послушао,

Све је тако био учинио,

Како му је господ наредио,

Амин, боже, амин роду моме!

 

Advertisements