„Свети Сава и чобанин“, драматизација епске народне песме

За потребе светосавске приредбе преуређен и драматизован текст епске народне песме.

Лица: приповедач, свети Сава, чобанин, Јаница, змија

 

Приповедач:

Овце чува млади чобанине,

Чува овце и чува јагањце,

По горици и по долиници.

 

Свети Сава:

Помоз бог, млади чобанине!

 

Чобанин:

Бог ти помогао, честити старче!

(Чобанин поздравља светитеља и љуби га у десну руку.)

 

Свети Сава:

Кажи право, млади чобанине,

Како су ти овце и јагањци?

Како ли ти здравље и весеље,

Јел ти душа с миром у богу?

 

Чобанин:

О бога ти, стари калуђере!

Када питаш, да ти право кажем,

Слабе су ми овце и јагањци,

Колико је горе и долине,

Нигде нема студе водице

Да напојим овце и јагањце;

слабо ми је здравље и весеље,

с богом ми је душа завађена.

 

Свети Сава:

А што тако, чобанину млади?

 

Чобанин:

Ево чему, свети калуђере:

Ја ураних у свету недељу

И два греха натоварих души:

Први грех, оче калуђере,

Ја зададох божију вјеру твдру

Чобаници лијепој Јаници

(Излази Јаница на сцену.)

Да је хоћу узети за љубу

(Клечи пред девојком као да је проси.)

Повјерова лијепа ђевојка

Па јој бијело ја обљубих лице

(Овлаш љуби Јаницу у образ.)

Обљубио, па је оставио.

(Јаница тужног лица напушта сцену.)

Други гријех, оче калуђере,

Убрах пруте за бијело стадо,

(Излази змија на сцену шуњајући се.)

Из прута ме змија ударила

(Змија граби чобанина за десну руку.)

Сад ми десна не помаже рука.

(Змија радосно напушта сцену.)

 

Свети Сава:

Чобанине, мој по богу сине!

Јеси много богу згријешио,

Но ако ћеш мене послушати

Три ћеш добра уједно имати!

 

Чобанин:

Слушаћу те, оче калуђере!

 

Свети Сава:

Богом сине, млади чобанине,

Дозови ми лијепу Јаницу,

Да те с њоме вјенчам по закону.

Те принеси од неђеље пруте,

Закуни се богу по закону,

Толико ћеш уждити свећица,

Уделити слијепу и сакату,

Ради здравља и вјечног спасења.

Тако ћеш се богу умилити!

(Чобанин одлази по Јаницу, заједно ступају на сцену, светитељ их венчава, размењују прстење…)

 

Приповедач: (Док се врши обред венчања.)

Када чобан доведе девојку

Светитељ га с њоме привјенчао

и дивне му благослове дао.

 

Свети Сава:

Догодине да ти роди сина!

 

Приповедач:

Па да видиш чуда изненада!

Штапом удри по неђељне пруте,

Те их силом огањ сагорио!

(Светитељ за то време удара штапом у прутове, из њих избија ватра.)

Другом удри на сред поља равна

А из поља вода ударила.

(Светитељ штапом удара о поље из ког потече вода.)

Трећом удри по сакатој руци,

А чобану оздравила рука.

(Светитељ удара штапом чобанина по десној руци која одједном оздрави.)

Кад година на измаку била

Јаница му жена роди сина.

(На сцену излази Јаница са бебом у наручју, и држи се блиско под руку са чобанином.)

Ова пјесма на искупу друштва,

На похвалу богу истиноме

И српскоме светитељу Сави!

 

Advertisements