„Свети Сава и ђаво“ – драматизација народне приче

За потребе светосавске приредбе драматизован и уређен текст легендарне народне приче „Свети Сава и ђаво“.

Лица: приповедач, свети Сава, ђаво, два свирача

 

Приповедач: Пошао свети Сава преко једне планине, па срете ђавола.

(На сцену излази свети Сава, затим излази ђаво. Кад ђаво угледа светог Саву, уплаши се и хоће да побегне, али нема куда да побегне, па се суочи са светим Савом.)

Свети Сава: (ђаволу) Помози бог!

Ђаво: (одговара) Није ми за тим стало.

Свети Сава: Како си?

Ђаво: Шта је тебе брига како сам?

Свети Сава: Шта би радио?

Ђаво: Радио бих баштованлук, када бих имао добре земље и доброг ортака.

Свети Сава: Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш баштованлук, аво ја ћу ти бити ортак. Али да се прво договоримо како ћемо радити.

Ђаво: Вала, иако ме мрзи да радим са тобом, опет ти се нећу покорити. Само хоћу да начинимо уговор, па да отпочнемо радити.

(Свети Сава и ђаво узимају папир, пишу нешто по њему и потписују се.)

 

Приповедач: Пошто су начинили уговор, свети Сава предложи:

Свети Сава: Посадићемо прво црни лук.

Ђаво: Нека буде.

(Свети Сава и ђаво заједно саде лук и одлазе са сцене.)

Приповедач: Када је лук почео да расте, дошао је ђаво. (Ђаво долази на сцену и гледа пера лука.) Кад је видео како су добра пера од лука (Ђаво се диви.) није ни загледао шта има у земљи.

Свети Сава: (Долази на сцену и обраћа се ђаволу.) Е, пола је моје, а пола твоје. Бирај сам шта волиш: да ли оно што је над земљом или оно што је у земљи?

Ђаво: Ја ћу узети оно што је над земљом.

Свети Сава: Добро! Ја ћу узети оно што је у земљи. (Оду са сцене.)

Приповедач: Кад је лук почео зрети, пера сва увену, а свети Сава повади главице лука из земље и однесе их. То је ђавола ражалостило, па реши да начини још један уговор са светим Савом. Догоговорише се да засаде купус.

Ђаво: (Улази на сцену са светим Савом.) Ја ћу узети оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи.

Свети Сава: Нека буде!

Приповедач: Засадише купус (Ђаво и свети Сава саде купус.) и он је брзо напредовао. Ђаво је мислио:

Ђаво: (Излази на средину сцене и прича окренут публици.) Када су оволике на земљи, колике ли морају бити у земљи! (Радује се.)

Приповедач: Када дође време, свети Сава посече купус, а ђаволу остави корење. (Свети Сава сече купус, узима га, а на сцени остаје корење.)

Ђаво: (Појављује се са два свирача, уз песму и весеље. Затим узима корен, и гестикулацијом и мимиком показује бес и склањају се са сцене.)

Приповедач: И тако свети Сава и ђаво начинише и трећи уговор, да засаде кромпир.

Ђаво: (Обраћа се светом Сави.) Твоје ће бити оно што је у земљи, а моје оно што је на земљи.

Свети Сава: Кад ти хоћеш, ја пристајем.

Приповедач: Засадише они кромпир, (Ђаво и свети Сава саде кромпир.) изникну стабљика пуна лишћа и цветова. (Ђаво посматра кромпир и смеје се.) Али, кад је дошла јесен, стабљике се сасушиле и лишће свенуло.

Свети Сава: (Вади кромпир и пакује га и одлази са сцене.)

Ђаво: (Схвата да је преварен и бесни и одлази са сцене.)

Приповедач: Ђаво се кајао што је са попом имао посла, али се надао да ће му доскочити. Опет је умолио светог Саву да нешто посеју. Решили су да то буде пшеница (Свети Сава и ђаво сеју пшеницу. ) па што је на земљи да буде светог Саве, а што је на земљи да то буде ђаволу. Кад је пшеница нарасла, рече ђаво:

Ђаво: Како из онако малих зрна нарасту овако велике стабљике?! Какав ли тек мора бити плпд у земљи?! (Радује се.)

Приповедач: Кад је доштло време, свети Сава је позвао жетеоце који су пшеницу пожњели, а ђаволу остала стрњика.

Ђаво: (Плаче и обраћа се светом Сави.) Вала, попе, хоћу с тобом још да засадим виноград, па шта буде! Ако ме још ту превариш, онда од нашег ортаклука нема више ништа!

Приповедач: Свети Сава је пристао и засадише виноград. Кад је треће године родио, дођоше ортаци да се договоре шта ће ко узети.

Свети Сава: Шта волиш, ортаче, чорбу или густиш?

Ђаво: Ја ћу узети густиш, а зи узми чорбу.

Приповедач: У јесен свети Сава обере грожђе (Свети Сава бере грожђе, измуља га у каци, источи чорбу.) и направи од њега вино.

Ђаво: (Да пукне од муке.) Досетио сам се јаду! (Узима воду и сипа и комине, и у казану пече ракију.)

Свети Сава: (Долази код ђавола.) Шта то радиш? Шта ти је то, ортаче?

Ђаво: Печем ракију, побратиме.

Свети Сава: Дај ми, ортаче, да видим да ли ваља то пиће!

Ђаво: (Даје чашу ракије светом Сави.)

Свети Сава: (Сркне једанпут, па други пут, па трећи пут, а затим се прекрсти.)

Ђаво: (Гледа у светог Саву, уплаши се и побегне. )

Свети Сава: (Просипа ракију.) Нека је староме лек, а младоме бес!

Приповедач: Тако је остало и до данас.

 

Advertisements